Multimodalna logistika je strategija koja je poslednjih godina stekla značajnu popularnost. Ovaj metod koristi više prevoznih sredstava za kretanje robe na velike udaljenosti i na globalnim tržištima na efikasan, fleksibilan i ekonomičan način.

Prednosti multimodalne logistike
Multimodalna logistikaodnosi se na upotrebu različitih načina prevoza za prevoz robe od njihove tačke porekla do odredišta u jednom putovanju. Ovaj pristup dobro funkcioniše sa međunarodnim teretom koji često prelazi velike kopnene mase, kao i mnoge geografske terene. Multimodalna logistika omogućava prilagođeni lanac snabdevanja koji može da se prebacuje između režima u zavisnosti od cene, pouzdanosti, uticaja na životnu sredinu ili tranzitnog vremena.

Troškovna efikasnost
Najvažnija prednost multimodalne logistike je njegova sposobnost da smanji troškove transporta. Korišćenjem najjeftiniji način prevoza za svaku nogu putovanja, a ne jednu skupu opciju u svim fazama, moguće je uštedeti novac u celini. Povećanje fleksibilnosti i brzine tokom poslednje milje isporuke može se postići prebacivanjem poslednje noge iz železničkog ili kamionskog transporta.

Upravljanje vremenom i tačnost
Multimodalna logistika smanjuje tranzitno vreme uz istovremeno poboljšanje tačnosti. Sofisticirani logistički plan osigurava da roba brže i pouzdanije teče kroz različite faze duž lanaca snabdevanja kada se premeštaju različitim metodama transporta zajedno. 

Održivost i životna sredina
Koristi za životnu sredinu povezane sa ovim pristupom takođe ne treba zanemariti. Na različitim tačkama na putu gde se potrebe za potrošnjom energije razlikuju; Multimodalna logistika omogućava izbor između alternativa na osnovu intenziteta emisije ugljenika po ton-km putovao. Brodovi i vozovi su više ekološki opcije u poređenju sa kamionima ili avionima za potrebe masovnog transporta, posebno imajući u vidu sve veće napore kompanija ka postizanju ciljeva održivosti kroz smanjenje negativnih uticaja na prirodno okruženje oko njih.

Diverzifikacija rizika
Multimodalna logistika pomaže diversifikovati rizik transporta, jer se ne oslanjaju samo na jednu vrstu ili put omogućavajući bolje prakse upravljanja u rizičnim okolnostima kao što su štrajkovi, zatvaranje ruta ili loši vremenski uslovi gde bi bilo potrebno preusmeriti teret prebacivanjem prevoznika inače bi došlo do poremećaja u lancu snabdevanja.